Zena i ja nemamo nikakvu rodbinu u inostranstvu, tako da ne mozemo da odemo tamo i obezbedimo

Zena i ja nemamo nikakvu rodbinu u inostranstvu, tako da ne mozemo da odemo tamo i obezbedimo dobru buducnost deci. Pa smo se zena i ja slozili sa tim da se ja ozenim za neku babu koja ima papire, pa da dobijem drzavljanstvo i odvedem i nju i decu pa da


zajedno zivimo u inostranstvu. Bakicu smo mi znali jos od pre, nema coveka i zivi u obliznjem selu, dolazila je povremeno ovde i tako smo mi nju pitali da li bi ona htela to da uradi za nas i slozila se. Medjutim to se sve odugovlacilo, ja sam morao javno da izlazim sa njom i pravim joj drustvo, da spavam kod nje, cak i da je je*em. Vodila je


samo mene u inostranstvu, kupovala mi tamo stvari, smejala se kada je pricala svojim prijateljicama da sam ja njen ljubavnik. Baba jednog dana iznenada umrla a da nije ni stigla da mi sredi papire. Sad moja zena ne zeli ni da joj pridjem, kaze da sam nesposoban i da sam sve uprskao. Osecam se tako iskorisceno i beskorisno.