Danas sam u kafiću prisustvovala strašnoj sceni – beba od možda godinu dana se zagrcnula nečim...

Danas sam u kafiću prisustvovala strašnoj sceni – beba od možda godinu dana se zagrcnula nečim i počela da se davi. Njena majka i prijateljica su počele da paniče, a onda i ceo kafić, jer niko nije znao kako da pomognemo detetu. Ona ga je lupkala po leđima,


tresla i pokušavala prstima da izvuče to što je bebi bilo u grlu, ali bebino lice je već počinjao da plavi. Meni već nije bilo dobro, počelo je da mi se vrti u glavi, jer sam gledala kako beba umire na moje oči. Onda se odnekud pojavio dečko, bukvalno oteo bebu iz


majčinih ruku, seo, položio je na svoja kolena i dva tri puta jako udario po leđima. Ne mogu da vam opišem koje olakšanje sam osetila kad je beba iskašljala to čime se zadavila. Posle ovoga sam rekla sebi da ću proći neki kurs za prvu pomoć, nikad se ne zna kome i kad može zatrebati.