da želim da izađe iz moje kuće, i da ću ga nazvati. Kad je otišao, samo sam krenula histerično da plačem, nisam mogla da verujem da je on u stanju da mi uradi to, mislila sam da je čovek mog života. Isplačem se ja do uveče, posle se našminkam, sredim, spakujem mu stvari neke koje su ostale kod mene i nazovem ga.
Dočekam ga sva nasmejana, pokažem mu na torbu i rekoh ‘srećno ti, i čestitaj budućoj mami’ poljubim ga u obraz i otvorim mu vrata. On izlazi sav pogubljen. Ljudi moji, ne znate vi kroz kakve sam ja psihičke probleme kasnije prolazila, postala depresivna, usamljena.. Ali pred njim to nisam pokazala. Idemo dalje.
0 komentari:
Objavi komentar