U braku sam sa gluvonemom ženom i zbog toga mi
zamera gotovo cela porodica i prijatelji. Ona to zna. Najbednije se
osećam kada nakon još jedne preprike sa roditeljima odem kući, a ona se
okrene ka meni i dovoljno je samo da pogledam njene vlažne oči i skrušen
osmejak da počnem da plačem kao dete.
Ja nju volim, ona nosi moje dete.
Briga me šta ko ima da kaže. Planiram i da prekinem kontakt sa
porodicom i da odem sa njom ukoliko nastave da je ponižavaju kao da je
od druge rase.
Ne mogu da gledam kako majka mog deteta plače zbog
ljudske zlobe. Nadao sam se da će nakon ovoliko godina da je prihvate,
ali ništa od toga izgleda.
petak, 30. listopada 2015.
U BRAKU SAM SA GLUVONEMOM ŽENOM I ZBOG TOGA MI ZAMERA GOTOVO CIJELA...
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
0 komentari:
Objavi komentar