ležaljke, derao se na njih kao lud. Vidjelo se da su neki seljaci koji su prvi puta na moru i da baš ne znaju kako da se ponašaju. Bilo mi ih je žao ustao sam i platio za njih taj dan korištenje rekvizita. Moji su me prijatelji osuđivali i govoril da sam lud i da nam je svaki euro bitan da se što bolje provedemo. Tu veče dok smo šetali plažom naišli smo na istu tu porodicu i iz pristojnosti, jer se već na neki način znamo poželio sam im dobro veče, a oni…
ma prošli su pored mene kao da sam potpuni stranac i neko koga nikada u životu nisu vidjeli. Stvarno ne razumiojem, vaspitan sam da pomažem drugim koliko mogu i kada mogu, ali ovakvi ljudi mi ubijaju želju da ikome više pomognem. Ne tražim priznanje, ali ipak mogli su se barm osmijehnuti i ospozdraviti.
0 komentari:
Objavi komentar