Došao na kasu, a novčanik ostao kući.
Kasirka je provalila o čemu se radi, a inače me dobro poznaje, svako jutro kupujem hleb i cigare kod nje…
Namignula mi je i prošaputala:
-“Daj ličnu.” Ja joj dao i ona je provuče kroz terminal i kaže:
-“U redu je.” Nije htela da se obrukam.
Kada sam se vratio da platim, imao sam želju da je izgrlim!
Još uvek postoje spontani, dobri i pošteni ljudi!
0 komentari:
Objavi komentar