Pre neki dan izlazim iz teretane i devojka na ulazu me pita da je povezem kući pošto napolju pljušti kiša. Ja refleksno reko nema problema a nemam ni kola ni položeno,
i tu se ja sve više uvlačim u laž, ona mi već i ulicu rekla i kuda da idem.
Dolazimo do parkinga mene već panika hvata i u tom trenutku njoj zvoni telefon i dok je gledala u tašnu ja uhvatim sprint i pobegnem.
Nema komentara:
Objavi komentar