Ja je potapšam po ramenu i pitam je hoće li sjesti, ona odgovara: “Da, hvala ti.” sa osmijehom. Pošto sam izlazio za dvije stanice a cura je bila prekrasna, u glavi mi se počele odvijati svakave misli i onda sam si reko “Sad ili nikad!” u sebi. I pitam je “da li imaš papir za pisanje?” ona odgovara “čekaj da vidim (traži po torbi) i kaže nemam imam ti samo kemijsku”, ja joj govorim “ništa hvala”. I ja kopam po svojoj torbi za trening i nađem neki papir.
Otkinem dio i napišem joj svoje ime i svoj broj. Bus je već tada stajao na mojoj stanici ali nije još otvarao vrata, dam joj taj papir i govorim joj činiš mi se ok pa se javi. Kada sam izašao iz busa ruke su mi se tresle, nadmašio sam samog sebe
0 komentari:
Objavi komentar