Poslao sam potpuno nepoznatoj devojci na fb-u zahtev. Nijedan zajednički prijatelj, ali bilo je tu nešto u vezi nje.
Posle dužeg vremena nekako je pristala da se upoznamo, jer je igrom slučaja živela u gradu u kom sam radio. Na prvi sastanak je kasnila više od sat vremena i ja sam je čekao. Na kraju se pojavila sa osmehom od uva do uva, sva zbunjena i iako sam planirao svašta da joj kažem, rekao sam samo:, ,Jel’ uvek ovako kasniš?” ,,Jel’ ti uvek čekaš?” odgovorila je nasmejana.
I evo je sad pored mene, večiti buntovnik i inadžija. Uvek tera po svom i nikad nije kriva i uvek sve reši taj njen osmeh. Neverovatan i čudan početak, ali pored sebe imam moju bolju polovinu.
nedjelja, 20. ožujka 2016.
POSLAO SAM POTPUNO NEPOZNATOJ DEVOJCI NA FB-U ZAHTJEV. NIJEDAN ZAJEDNIČKI PRIJATELJ, ALI BILO JE....
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
0 komentari:
Objavi komentar