Nasuprot mog ulaza živila je jedna cura, studentica, poznavli smo se samo u prolazu. Jednu večer oko 23h pokuca nam netko na vrata dok smo supruga i ja bili sami. Otvaram i vidim nju kako se drži za trbuh, odmah mi se ispriča što smeta i zamoli me mogu li je ikako odvesti do hitne.
Naravno odmah sam pristao, i pomogao joj niz stepenice jer više ni hodat nije mogla. Doveo sam je na hitnu i bilo mi je glupo samu je ostaviti pa sam je pitao želi li nekog da pozovem na što je rekla da nema ionako nikog od obitelji,a prijatelje ne želi zamarati. Bilo mi je glupo ostaviti je samu iako je ona inzistirala da odem, ipak sam ostao.
Dok je čekala nalaze kopkalo me to za obitelj, pa mi je i na kraju rekla: obitelj joj je poginula, studira ovdje, dobija neku stipendiju i radi. Uspostavilo se da ima unutarnje krvarenje i odmah je poslana na operaciju, nisam se nikad tako loše osjećao. Čekao sam da završi s operacijom, sve je dobro prošlo, a danas je ona dio moje obitelji. Moje 2 djece dobilo je još jednu veliku seku.
petak, 27. studenoga 2015.
NASUPROT MOG ULAZA ŽIVJELA JE JEDNA CURA STUDENTICA POZNAVALI SMO SE U PROLAZU...
09:08
No comments
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
0 komentari:
Objavi komentar