Danas u autobusu su odjenom počele da mi trnu ruke i bilo mi je muka, čučnula sam u nadi da će mi biti bolje. Neka žena je ustala i ja sam krenula da uzmem vodu i nisam mogla, onesvestila sam se. Neki dečko me je izveo iz autobusa i stavio me da sednem, ali meni je i dalje bilo loše.
Drugi dečko mi je podigao noge, a devojka mi je držala torbu, dok me je neka baka hladila sa lepezom. Ta dva dečka i devojka su sačekali hitnu pomoć sa mnom. Kad sam ušla u kola hitne samo sam im se zahvalila. Dečko iz hitne me je sve vreme zasmejavao i bio jako prijatan, kao i svi doktori iz instituta majke i dete.
Ovim putem želim da im se još jednom zahvalim što su se brinuli za mene i ostali dok nije došla hitna, žao mi je što nisam uzela njihove brojeve. Pored svega što mi se desilo danas, srećna sam što takvi brižni i dobri ljudi postoje. :)
subota, 21. studenoga 2015.
DANAS U AUTOBUSU SU ODJEDNOM POČELE DA MI TRNU RUKE I BILO MI JE MUKA...
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
0 komentari:
Objavi komentar