Bila sam u kupovini, probale neke haljinice i da mi ne smetaju na trenutak skinula naočare...

Bila sam u kupovini, probale neke haljinice i da mi ne smetaju na trenutak skinula naočare. Toliko sam željela da se vidim da sam bez njih otišla do ogledala, ali bez njih sam kao bez očiju, brzo sam se vratila nazad do kabine ali mojih naočara nije bilo.


U tom trenutku je bila samo jedna osoba u butiku. Prisojno sam joj prišla i pitala da slučajno nije pokupila moje naočare, na šta ne žena koja može majka da mi bude brutalno izvrijeđala, jer sam je kao uvirjedila, te je demonstrativno napustila butik. Nisu mogle u zemlju propasti, sigurna sam da ih je uzela, samo ne znam šta će joj,


okvir koji ne vrijedi ni 5 eura i dioptrijska stakla specijalno za moj vid. Jedno staklo u plusu drugo minus dioptrija. Ničemu joj neće koristiti, a ja za takva stakla moram izdvojiti preko 100 eura. Kakvi smo to ljudi nije mi jasno…